RAZOTKRIVENA ZAVJERA ĆUTNJE: Zašto je “sirijska kriza” prestala da postoji u zapadnim medijima…

Da li ste primetili da su zapadni mediji iznenada prestali da brinu o stradanju civila u Alepu?

 

Kao da je pritisnuto nego dugme, i sve suze su se odmah osušile, a lažni Tviter nalog sedmogodišnje devojčice koja je navodno propatila od Putinovih bombi je odbačen i ućutkan. Nikoga nije briga.

I nema više evropskih protesta u znak podrške savremenim sirijskim demokratama, koji samo ponekad prerežu grkljane ratnim zarobljenicima. Stiče se utisak da je sirijska kriza praktično prestala da postoji u zapadnim medijima i da su njihovi junaci prebačeni sa prve na poslednje strane evropskih novina.

Šta se desilo? Zašto su zapadne diplomate i političari iznenada skratili svoje jezike po pitanju sirijskog problema i prestali da nas oduševljavaju izjavama o tome kako se Rusija loše ponaša u Siriji? Šta se promenilo? Na kraju krajeva, Asad je još uvek na vlasti a ruski avioni nastavljaju da bombarduju teroriste.

Reći ćemo vam šta se promenilo.

Nadnacionalne elite koje su povukle konce sirijskih terorista i organizovale ovaj krvavi masakr na Bliskom istoku, sada shvataju da gube u Siriji. A oni ne vole da gube. Ali, ono što je još značajnije, je da oni ne vole da zapadni građani vide njihov poraz. Njihova snaga u velikoj meri zavisi od straha i globalnog poverenja koje Soroš i Kejgenov tim nikada ne mogu izgubiti.

Na primer, ukrajinci takođe ne mogu da veruju da tim Klintonove nije svemoguć. Bregzit i Trampova pobeda su su u velikoj meri zamrsili rutinu tih ljudi. Da su prikazani na CNN-u kako Rusija, Iran i Turska zajedno rešavaju sirijski problem, onda bi to dokrajčilo ostatke njihovih iluzija. Da ne bi pokazali da su izgubili, oni su jednostavno isključili temu Sirije i uklonili je sa dnevnog reda zapadnih mejnstrim medija.

Jedina vest koja je uspela da se probije kroz medijsku blokadu u zapadnom info-polju nije bila o značajnim razgovorima u Astani, nego vest da su ruski i američki oficiri sproveli svoj prvi zajednički napad protiv sirijskih terorista. Tramp je predsednik samo par dana, a već su u toku interesantne promene u Pentagonu. Pod Obamom, a posebno pod Klintonovom, bilo bi nemoguće zamisliti takav nivo saradnje.

Čak je i specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija za Siriju, Stafan de Mistura, priznao da je nivo nasilja u Siriji smanjen, čime se indirektno potvrđuje efikasnost rusko-tursko-iranskih napora da organizuju pravi prekid vatre i pravi mirovni proces za Siriju.

Zapadni mediji i diplomate su dosledno ignorisali pregovore u Astani pod nadzorom ruskih, iranskih i turskih predstavnika, koji teže kompromisu koji bi mogao okončati građanski rat. Zajednički napori Moskve, Teherana i Ankare su uspešno smestili grupe umerene opozicije i sirijsku vladu za jedan sto zarad direktnih pregovora. Ko je isključen u tom planu? Teroristi, Saudijci, Amerikanci i Evropska unija. Razgovori se održavaju bez njih, i to ih boli.

Ako sirijsko pitanje zaista bude rešeno bez njihovog učešća, onda će to biti težag udarac za njihov međunarodni ugled. To će biti posebno uvredljivo onim snagama u SAD koje su neke iz sirijske opozicije izdale opredeljujući se za direktne pregovore sa vladom Asada sa posredstvom Rusije.

Šta će se dalje dešavati? Ako se postigne neka vrsta dogovora u Astani, onda bi ostatak učesnika sirijskog konflikta mogao biti stavljen pred svršen čin, a realizacija ovog sporazuma u samoj Siriji bi mogla biti sprovedena najverovatnije kroz fizičku eliminaciju svih onih snaga koje se ne slažu sa ovim sporazumom.

To ne bi bio brz proces, ali bi najverovatnije bio nepovratan. Ako se sprovede do kraja, onda će ceo svet izvući nekoliko zaključaka:

  1. Rešenje sirijskog sukobaje trijmf ruske vojske i diplomatije.
  2. Ni SAD ni UN nisu potrebne za rešanje čak i najsloženijih sukoba. Rusija može u potpunosti biti dovljna kao arbiter i da reši problem kvalitetno i pravedno – sa koristima za sebe, naravno. Ali ipak, uslovi Rusije su mnogo humaniji nego bilo koji krvavi haos poput onih koje bi sproveo Stejt Department pod Hilari Klinton.

Ne bi bilo iznenađujuće da, na kraju, pobeda nad terorizmom u Siriji jednostavno ne bude pokrivena od strane zapadnih mejnstrim medija. A ne-mejnstrim zapadni mediji će pripisati sve zasluge pobede Donaldu Trampu. Ovo zvuči ludo, ali možda postoji malo istine u tome. Ako se Tramp jednostavno ne bude mešao, onda će to biti njegova najveća zasluga u rešavanju sirijskog sukoba. Ako bi američki avioni počeli da bombarduju ispravne ciljeve, to bi bi bilo sjajno.

Šta će se desiti ako se poremete pregovori u Astani? Ništa strašno. Ako opozicija ne želi da pregovara, onda to znači da je bombardovana premalo. Moraće i dalje da ih bombarduju. Uostalom, kao što je poznato, lepa reč i bomba mogu postići mnogo više od samo lepe reči, čak i ako je reč Lavrova.

Webtribune.rs

(877)

RAZOTKRIVENA ZAVJERA ĆUTNJE: Zašto je “sirijska kriza” prestala da postoji u zapadnim medijima…

| Slider, Vijesti |
About The Author
-